Kompost

Svi  organski  otpatci iz kuhinje i vrta  mogu  se  kompostirati. Priroda ništa ne odbacuje. Nigdje se ne gubi organski  materijal. O tome bismo svi  trebali misliti već  kad  nešto  kupujemo.  Svi predmeti od prirodnih materijala kad se “istroše” mogu završiti u kompostu.  A  što  radimo s plastikom i  ostalim  nerazgradivim otpatcima? Stvaramo deponije otpada koji zagađuje okoliš.  Zato se bio-vrtlar odlučuje  za suradnju  s prirodom.

Poznato je više metoda kompostiranja.  Postoje cijela  postrojenja u kojima se vrlo brzo dobiva zreli kompost, ali postoji i  vrlo jednostavan način kompostiranja.

Kompostište ćemo smjestiti u blizini živice ili pod neko  stablo  uz rub   povrtnjaka,   koje  mu osigurava  hladovinu.   Najprije   se prikupljaju   različiti  otpatci  na  hrpu,   (ostaci   stabljika zeljarica,  grančice  loze i drugog voća) i kad  ih  ima  dovoljno slaže se kompostna hrpa.  Dobro je da u hrpi bude dosta mješovitih kuhinjskih   otpadaka, što poboljšava kvalitetu komposta.  Tu  su osobito  važne  ljuske  od crvenog  luka  koji  posebno  privlači gujavice. Doljnji drenažni sloj radi se od grubljih otpadaka. Sve ostalo  treba  usitniti  u čemu nam može  pomoći  “komposter”  na traktorski ili električni pogon.
Za male se vrtove preporučuju  mala ograđena kompostišta, a  danas čak postoje i posude u kojima  kompostiramo manje količine otpadaka.
(Ovdje  treba  ubaciti  skicu  kompostišta  i  posuda   za kompostiranje)

Praktične  su ograde u obliku slova L  od  starih dasaka  koje dobro podupiru kompostnu hrpu, a možemo joj prići sa dvije strane čak i traktorom.

Kompostnu hrpu slažemo ovako:

  1. Na zemlju se stavi sloj grubih otpadaka u debljini 10 cm.
  2. Na taj sloj stavljamo izmiješane usitnjene otpatke – 20 cm
  3. Sve se posipa tankim slojem vapna.
  4. Može se dodati oko 10 cm nezrelog stajnjaka. Ako nemamo stajnjaka uspješno će ga zamijeniti sjeckane koprive, gavez,  kamilica,  odoljen, stolisnik i drugo ljekovito bilje, ali u tankom sloju.
  5. Po cijeloj površini se posipa 2 cm vrtne zemlje ili još  bolje zrelog komposta.
  6. Sve se lagano izgazi (Ne sabijati, radi dovoda zraka).

Slojeve slažemo  dok ne potrošimo sav materijal za kompostiranje. Složenu hrpu pokrivamo slamom, pokošenom travom ili  ostacima soje ili graha.

Ako  se hrpa slaže po suhom vremenu dobro je  slojeve  zalijevati mlakom  vodom, a  još bolje gnojnicom od koprive  ili  gaveza.  I kasnije treba paziti da kompostna hrpa bude stalno vlažna. Nakon  nekoliko dana (ako je vrijeme toplo) počinje raspadanje  i vidi  se para iznad hrpe. U sredini hrpe  razvija se toplina i  do sedamdeset  stupnjeva Celziusa što uništava štetnike,  bolesti  i sjeme  korova  koji se također nalaze u otpacima. 
Kompostiranje  možemo  ubrzati  dodatkom  aktivatora   od  kvasca (germe). Razmutimo  jednu  kockicu kvasca u 10 l mlake vode,  dodamo  malo šećera  i  time jednom u dva tjedna zalijevamo  kompost  “špric” kantom.  Na nekoliko mjesta u hrpi dobro je izbušiti rupe  u  koje ulijemo aktivator, što će još više ubrzati proces sazrijevanja komposta.  Može se povremeno zalijevati i razrijeđenom  gnojnicom od koprive i gaveza.

Nakon nekog vremena kompostna se hrpa  vidno smanji. Sada  glavnu ulogu preuzimaju gujavice i mikroorganizmi. Kompost je gotov  kad se pretvori u smeđi humus koji miriše na šumsko tlo i kad u njemu gujavice više nemaju hrane, pa ga napuštaju. To može  biti već  nakon  osam  tjedana  ako su  svi  otpaci  bili  ravnomjerno usitnjeni,  a  temperatura  zraka i vlaga  hrpe  optimalni.  Budući da je teško postići idealne uvjete,  kompost koji  složimo u  proljeće  može se koristiti za gnojenje  gredica  ili    polja u jesen,  a kompost od jeseni u proljeće. Još je bolje ako nakon  pola godine kompost “okrenemo”(presložimo u novu hrpu), i ostavimo još pola godine da potpuno sazori.
Za  gnojenje cijele površine gredice kompost ne  trebamo  posebno  prosijavati  (jedino  ako u njemu ima  puno grubih  nerazgrađenih otpadaka). Treba  ga  posipati po gredici,  lagano  izmiješati  sa zemljom i gredicu pokriti -“malčirati”.
Međutim,  za  uzgoj  presadnica,  gnojenje  direktno  u  sjetvene jarčiće ili za pokrivanje sjemena, zreli kompost treba  prosijati na grubo sito. 

VAŽNO: Prilikom prosijavanja komposta, a posebice kad iznosite  na gredice neprosijani kompost, obratite pozornost na eventualne crve (larve zemljišnih štetočinaca) i grčice hrušta, koji će vam podgristi biljčice, ako ih stavite na gredicu zajedno sa kompostom. Larve hrušta i rovca imaju jako žutu glavu, a pojavljuju se  i sivi crvi oko 2 cm dužine i 2 do 3 mm debljine. Gujavice ili gliste su crvene ili roza i obićno su tanke i dugačke. One su korisne i slobodno ih stavljajte na gredicu.